U trenutku kada se geopolitička arhitektura Evrope ubrzano transformiše, visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini, Christian Schmidt, iskoristio je prestižnu platformu u Zagrebu da pošalje oštru i stratešku poruku političkom Sarajevu, Banjaluci i Mostaru. Učešćem na Forumu Međunarodne demokratske unije (IDU), Schmidt je naglasio da se naša država nalazi pred vratima koja se možda neće vječno držati otvorena, ukoliko se odmah ne krene u odlučnu akciju.
Fokus na Zapadni Balkan: Zaboravljena granica ili nova prilika?
Centralna tema Schmidtovog izlaganja bila je panel diskusija pod simboličnim i donekle upozoravajućim nazivom “Zaboravljena granica: Zapadni Balkan i nedovršeno obećanje Evrope”. Upravo ovaj naslov reflektuje trenutni sentiment u Briselu – strah da bi region mogao ostati trajno izolovan ako se ne iskoristi aktuelni zamah proširenja uzrokovan tektonskim promjenama na istoku kontinenta.
Schmidt je tokom svog govora bio kristalno jasan u ocjeni prioriteta: “Međunarodna zajednica mora čvrsto podržavati očuvanje mira i stabilnosti, dok domaće vlasti rade na jačanju funkcionalnosti institucija i ubrzavanju reformskih procesa”. Ova izjava direktno adresira hroničnu boljku bh. politike – pasivnost i stalno oslanjanje na vanjske faktore, dok ključne reforme, poput onih iz domena vladavine prava i integriteta izbornog procesa, predugo čekaju u ladicama lokalnih moćnika.
Promjenjive okolnosti kao katalizator promjena
Ključni segment poruke visokog predstavnika odnosio se na takozvane “promjenjive okolnosti u Evropi”. Iako Schmidt u zvaničnom obraćanju nije eksplicitno detaljisao na šta misli, analitičari portala Sektor 387 ukazuju na to da je riječ o novoj sigurnosnoj paradigmi. Ruska agresija na Ukrajinu i redefinisanje energetskih puteva prisilili su Evropsku uniju da na proširenje gleda ne samo kao na administrativni proces, već kao na hitan geostrateški imperativ.
“Bosna i Hercegovina, kao i druge zemlje Zapadnog Balkana koje još nisu članice Evropske unije, treba iskoristiti ove okolnosti kako bi unaprijedila svoj put ka članstvu u EU”, istakao je Schmidt, sugerišući da je vrijeme za diplomatsku ofanzivu i konkretne rezultate na terenu, a ne samo za deklarativno opredjeljenje koje se godinama ponavlja bez pravog pokrića.
Diplomatska ofanziva u Zagrebu i poruka za Sarajevo
Pored učešća na panelu, Christian Schmidt je iskoristio boravak u glavnom gradu Hrvatske za niz bilateralnih susreta sa regionalnim i međunarodnim zvaničnicima. Prema zvaničnom saopćenju iz Ureda visokog predstavnika (OHR), ovi razgovori su poslužili za reafirmaciju snažne podrške evropskoj integraciji Bosne i Hercegovine, ali i za jačanje saradnje između BiH i država članica Evropske unije.
Ono što ostaje kao glavno pitanje nakon zagrebačkog foruma jeste stvarna spremnost domaćih političkih aktera da preuzmu punu odgovornost. Dok visoki predstavnik iz susjedstva lobira za ubrzanje procesa, unutar same BiH i dalje svjedočimo opstrukcijama koje direktno potkopavaju funkcionalnost onih institucija na kojima Schmidt insistira. Poruka iz Zagreba je više od pukog diplomatskog apela – to je direktno upozorenje da bi se “nedovršeno obećanje Evrope” moglo zatvoriti ukoliko Bosna i Hercegovina sama ne pruži ruku ka toj budućnosti kroz hitno usvajanje reformskih zakona.
